Author: Nikola Zdravkovic

Kad se navučeš na čoveka.. Na miris kože.. Na ukus usana, nežnost dodira.. Toplinu zagrljaja.. Na boju glasa, sjaj pogleda.. Vedrinu osmeha.. Znaj.. Odvikavanje će potrajati.

Dok se ona borila s daljinama, on je imao neku svoju blizinu. Dok je ona sanjala jesen samo za njih dvoje, on je imao neko svoje proleće. Dok se ona trudila da stigne, on je prestao da čeka. Bili su dva potpuno različita sveta. Ona se, eto, nikada nije uklopila u njegov. Dugo je, međutim, […]

Ono što sam bila Juče i ono što sam Danas, neuporedivo je. Ponekad primetim onu sebe od Juče, pa se obradujem, ali brzo se vratim u Danas i ovu mene koju ne prepoznajem. Nisam ovo ja. Bar ne ono što sam želela da postanem. Juče sam verovala u ljubav, a Danas se nje plašim. Juče […]

Pitam se… Da li se nekada setiš? Da li ti je žao? Da li želiš da je bilo drugačije? Da li ti nedostaje moj zagrljaj? Da li poželiš da sam tu? Da li me ćutiš kad te pita(ju) što si zamišljen? Pitam se, kao da ćeš mi nekad odgovoriti. Ma.. Znam ja da nećeš. Da […]

\”Mrzim kišu, jesen i ovo depresivno vreme.\” – Ja sve to obožavam. \”Kako možeš da voliš ovo sivilo?\” – Jesen nije siva. Jesen ima predivne boje. \”Stalno pada kiša, depresivno je.\” – Depresivni su ljudi, ne Jesen. I tako svake godine, iznova i iznova, branim Jesen. A volim je iz mnogo razloga. Ja ne volim […]

Majka je svoje cipele držala u jednoj sobi na spratu. Kao mala, stalno sam odlazila tamo i isprobavala ih satima. Pravila se da sam velika. Htela sam što pre da odrastem, mislila sam da odrasli mogu sve i da im je život fenomenalan. Sada sam odrasla, bar tako kažu, a sve što želim je da opet […]

\”Guraš se da prave budalu od tebe.\” – Zašto to radim sebi? \”Zato što ih voliš.\” – Dakle, ljubav pravi budalu od nas. \”Ne. Uvek su to ljudi.\” – Zar ljubav nije nešto lepo, divno i poželjno? \”Možda u nekom tvom svetu.\” – Koji je to moj svet? \”Svet mašte, u kome te ljudi koje […]

Prvi put posle jednog \”zbogom\” otići ću u taj grad. Ne mogu više da ga izbegavam, a znam da još uvek nemam snage za to. Vratiće mi sećanja na sve ono što lažem da sam zaboravila. Na sve ono što je uništeno na početku, a moglo je da traje. Na sve ono što je moglo […]

Ustala je jednog jutra i shvatila da više ne poznaje sebe. U ogledalu je bio neko drugi, neko bez osmeha, bez sjaja i želje u očima. Uplašila se, uzdahnula, protrljala oči, ali odraz u ogledalu je bio isti. I nije se to desilo odjednom. Ne, ne. Čovek po čovek, greška po greška, iluzija po iluzija, razočarenje po […]

Ako se sretnemo nekada, neću ti reći ništa. Neću ti reći koliko si mi značio. Neću ti reći da mi je još uvek stalo. Neću ti reći ni koliko mi nedostaješ. Ako se sretnemo nekada, neću ti reći da si umeo sa mnom. Neću ti reći da si uspeo mnogo toga, što nijedan pre i […]