\”Guraš se da prave budalu od tebe.\”
– Zašto to radim sebi?
\”Zato što ih voliš.\”
– Dakle, ljubav pravi budalu od nas.
\”Ne. Uvek su to ljudi.\”
– Zar ljubav nije nešto lepo, divno i poželjno?
\”Možda u nekom tvom svetu.\”
– Koji je to moj svet?
\”Svet mašte, u kome te ljudi koje voliš i ljudi koji te vole nikada neće povrediti.\”
– Zar to nije logično?
\”Jeste, u tvom svetu. Ovo je realnost.\”
– Šta je to drugačije u realnosti?
\”Sve.\”
– Ne razumem.
\”I nikada nećeš. Ušuškala si se u iluzije o ljudima. Ne vraća ti se u realnost. A ljudi nisu idealni. Povrediće te i oni koji ne žele. Ljudi su različiti. Neki su zahvalni i vole, ali ne znaju da pokažu. Neki ne umeju da vole. Neki lažu da vole. Ima i onih nezahvalnih, ali i zlih. Ima čak i dobrih, ali ni oni nisu savršeni. I što je najvažnije, ljudi odlaze.\”
– I šta sad da radim? Kako da se promenim?
\”Probudi se.\”
