\”Zato si i nesrećna.\” Molim? Nesrećna? Odakle ti pravo, osobo koja sa mnom ništa u životu nisi prošla, da tvrdiš da sam nesrećna? Odakle, kad ja to za sebe nikada nisam rekla? Da, ponekad sam tužna, nekad vesela. Ponekad me savladaju strahovi i pravim greške. Ponekad sam jaka kao stena i mogu sve. Sa problemima […]
Vetar i ja smo poput dva dobra prijatelja. Uporan je kad sam nervozna da me oraspoloži, a još me više iznervira. Kad sam tužna, zagrli me najnežnije. I kao da se trudi da me ponese tamo gde ću biti srećna. Kada sam slomljena i razočarana, pravi mi društvo i ne odustaje od mene. Kada sam […]
Treba mi… Jedan pogled kroz prozor žutog taksija na ulice Njujorka u svitanje. I biće mi bolje. Treba mi… Jedan pogled sa Bruklinskog mosta na kišoviti Njujork. I biće mi bolje. Treba mi… Jedan pogled sa visoke zgrade na svetla Njujorka. I biće mi bolje. Treba mi…. Jedna šetnja Central Parkom u jesen. I biće […]
Zamišlja da je budi poljupcima ujutru Zamišlja da zagrljeni posmatraju svitanje Zamišlja kako je čuva kad grmi i ne pušta iz zagrljaja Dok ona preplašeno smešta glavu između njegove brade i vrata Drhti i žmuri jako, ali zna da je tu sigurna Zamišlja kako je drži za ruku dok šetaju u prvi suton Zamišlja kako […]
\”Rekli su mi da je došla iz provincije, Strpaviši u kofer snove i ambicije…\” – Đorđe Balašević, Provincijalka Dok su sve druge devojčice maštale da budu nečije princeze, Ova devojčica u meni maštala je da bude nečija Provincijalka. I bila sam. Samo mi, eto, nikada nisu napisali pesmu. Nisu imali vremena. Možda nekoj jesu. Možda […]
Nikada mi kafa nije više prijala nego ovih dana. Kažu, kafu ljudi piju da bi ih probudila i dala im energiju. Valjda je to ono što mi nedostaje – energija. Moja je na izdisaju. Istrošili je ljudi kojima sam okružena. Sedim, pijem kafu, slušam džez i ćutim. \”Kakva ti je to muzika za spavanje?\” – sa strane dopire […]
Nekad podsećam sebe na puzle Rastavljene u delove i rasute svuda Srce mi je u komadićima Jedan je u Central Parku Na nekoj klupi U jesen I sluša jazz Drugi u ulicama Bruklina Posmatra zalazak Sunca I one niske stanove U kojima bih volela da živim jednog dana Treći sa mosta na Menhetnu posmatra Njujork […]
Ne fali mi ljubav. Fali mi neko da bude tu Neko da zagrli kad oseti da pucam po šavovima Neko da ćuti sa mnom i pije kafu Neko za trčanje po jesenjem lišću Neko za razgovor O čemu? O svemu. Od vremenskih prilika do filozofiranja o životu. Neko za plesanje na kiši. Neko za šetanje […]
Još sam tu gde sam stala. Još sam ona što jedva čeka jesen. Još tu istu jesen nosam u srcu kroz sva godišnja doba. Još sanjam o Njujorku i Central Parku. Još sam ona što kroz život ide zamišljena i zagledana u oblake. Još sam izgubljena u vremenu i prostoru. Još se rasplačem iz čista […]
Posmatram ponekad ljude i slušam njihove definicije pravih žena, muškaraca, pravih ljubavi. Ne uklapam se u definiciju prave žene, izgleda da nikad neću sresti tog pravog muškarca i nikada do sada nisam osetila pravu ljubav. Ježim se od tog \”prava/i\”. Ježim se od pokušaja da se definiše ono što nema definiciju. Ježim se od pokušaja […]
