Možda ćemo imati neku svoju pesmu…

\”Rekli su mi da je došla iz provincije,
Strpaviši u kofer snove i ambicije…\”
– Đorđe Balašević, Provincijalka

Dok su sve druge devojčice maštale da budu nečije princeze,
Ova devojčica u meni maštala je da bude nečija Provincijalka.
I bila sam.
Samo mi, eto, nikada nisu napisali pesmu.
Nisu imali vremena.
Možda nekoj jesu.
Možda su danas \”princeze\” vrednije od \”provincijalki\”.
Znam samo da sam spakovala sve svoje snove u kofer,
I spremam se da krenem u ostvarivanje.
Jednog po jednog.
Dignute glave i sigurnog hoda.
Ovakva kakva jesam,
Iz malog grada u Srbiji, koji oduvek smatraju provincijom.
I ko zna, možda jednog dana sretnem nekog…
I postanem njegova Provincijalka,
Baš kao u Balaševićevoj pesmi.
A možda ćemo i imati neku svoju pesmu,
Pisanu samo za nas,
I melodiju po kojoj ćemo plesati Život.