Dosadno sam smeđa, sa dosadno kestenjastim očima, sva sreća.

Posmatram ponekad ljude i slušam njihove definicije pravih žena, muškaraca, pravih ljubavi. Ne uklapam se u definiciju prave žene, izgleda da nikad neću sresti tog pravog muškarca i nikada do sada nisam osetila pravu ljubav.

Ježim se od tog \”prava/i\”. Ježim se od pokušaja da se definiše ono što nema definiciju. Ježim se od pokušaja da se svi smestimo pod isti kalup. Čemu sve to? Svako ima neku svoju verziju žene ili muškarca, koje želi pored sebe. Svako voli onako kako najbolje ume. Ali eto, ja nisam ta \”prava žena\”. Nisam posebna i drugačija. Ni zanimljiva. Naprotiv, potpuno sam dosadna.

Kažu, svaka prava žena je luda. Eto, nisam ni to. Ne ljubomorišem, ne uhodim, ne zovem 24h dnevno 7 dana u nedelji. Ok mi nema 12345 značenja. Dosadno sam smeđa, sa dosadno kestenjastim očima. Dobro, imam neke lokne, kao pokušaj da budem zanimljiva. Ne gledam taj GoT, nisam čak ni pokušala. Spalite me na lomači! Ne nosim krznene papuče, ne izlazim po klubovima. Oduševljavam se sitnicama, kako to dosadno zvuči. Ne varam i ne praštam prevaru, stvarno ne znam šta ću unucima sutra da pričam. Ne žurim da se udam, jer mi je vreme. Neću da rađam decu, jer nemam čime da ih izdržavam. I najgore od svega, čitam knjige. Strašno!

Sva sreća pa sam ovako dosadna! Da se kojim slučajem uklapam u definicije tih fatalnih, zanimljivih, posebnih i pravih žena, ozbiljno bih se uplašila. Zapravo, ne želim to i ne želim u svom životu one kojima je to merilo posebnosti.