Za mene jedna šoljica kafe, bez šećera i bez pitanja. Hvala.

Nikada mi kafa nije više prijala nego ovih dana. Kažu, kafu ljudi piju da bi ih probudila i dala im energiju. Valjda je to ono što mi nedostaje – energija. Moja je na izdisaju. Istrošili je ljudi kojima sam okružena.

Sedim, pijem kafu, slušam džez i ćutim. \”Kakva ti je to muzika za spavanje?\” – sa strane dopire glas. Ha! Čuj, muzika za spavanje. Ironično.  Meni je oduvek davala energiju.

Nastavljam da pijem kafu. Nastavljam da ćutim. Sa strane se ređaju pitanja, a ja bih samo da ćutim i da nikad ni na jedno ne odgovorim. Ionako ne bih umela da odgovorim ono što žele da čuju. Ljudi vole da pričaju uz kafu. Tračare, savetuju, žale se. A ja večito naopaka. Ja bih samo mir, bar na kratko. Da ne razmišljam ni o čemu. Da ne govorim ni o čemu. Da ne odgovaram na pitanja. Da me makar dok traje ta šoljica kafe i dok Čet Bejker svira \”Autumn Leaves\”, niko ne primećuje.

Ne tražim mnogo, samo jednu šoljicu kafe.
Bez šečera.
I bez pitanja.
Hvala.