Od te subote više ne podnosim svitanja,
ni izlaske Sunca.
Od te subote jutra su mi tužna,
a noći teške.
Od toga dana više ne volim avgust,
više ne volim leta..
Od te subote više ne volim subote....
Ko zna...
Možda vremenom bude lakše,
pa se jednom probudim
I jutra me više ne podsećaju na odlaske.
Možda jedne noći zaspim bez suza
zbog uzaludnog pokušaja da te razumem.
Možda me nekada leto neće podsećati na krajeve,
na neostvarene želje
i slomljeno srce.
Možda...
Kažu da nada umire poslednja.
I eto, ja se nadam..
Nadam se da ću te jednog dana zaboraviti
i da me neće ugušiti sve ono što ti nisam rekla.
