Kažu da sam hladna,
I da ne znaju kako da mi priđu.
A niko ne zna da nisam bila takva.
Jednog letnjeg jutra sam se zaledila
Od tvoje hladnoće,
I nikad se više taj led nije otopio.
Postala sam ti.
Ljude držim na distanci,
Ne dam emocijama da se vežu za njih,
Uveravam sebe da je tako bolje.
Postala sam kukavica.
Posmatram sa strane srećne,
Zaljubljene
Ljude.
Grle se, ljube i vole.
I ne dam srcu da se ikad više zavara
Da i ono zaslužuje tako nešto.
Tek ponekad,
Kad suze krenu niz obraze
Zaboli jako,
Gotovo neizdrživo,
Ta samoća u koju sam se sklonila.
A nekad sam gorela...
Želela da volim,
I budem voljena.
Sve si ugasio.
Išla sam srcem,
Rizikovala sve,
A sad samo igram na sigurno.
Zapravo, sedim na klupi
Za rezervne igrače,
Nadajući se da me život neće ubaciti u igru.
Postala sam samo jedna tužna devojčica,
Sa maskom hladne žene
Kojoj je nemoguće prići...
Krije tu devojčicu iza maske,
Krije to da bi ona želela opet da voli,
Bezuslovno,
I da grli kao da joj je poslednji put.
Hladnoćom se čuva od boli,
Nesvesna da je svakog dana iznova proživljava
U tom kavezu u koji je sebe zatvorila.
