Tačka

Uhvatio me je za ruku
I stavio tačku 
na našu priču, 
umesto mene. 
Sama ne bih mogla. 
Ne bih umela 
da završim jedino
što sam želela 
u tom trenutku.. 
I jedino za šta bih 
se borila do zadnjeg
atoma snage.

I otišao je. 
A ja... 
Ja još uvek gledam u tu tačku 
i pitam se da li je ta
priča mogla da ima lepši kraj?
Ili su svi krajevi loši 
i tužni?

Gledam u tu tačku 
i pitam se 
kada ću konačno 
početi da pišem 
neku novu priču? 
Priču u kojoj on nije 
čak ni sporedni lik.