Priče

Volela bih… Da šetam gradovima i ulicama koji liče na moje snove… Da trčim i plešem po letnjem pljusku… Da hodam bosa po plaži u svitanje… Volela bih… Da gledam noć nad Njujorkom kroz veliki prozor neke visoke zgrade… Da se bacim u gomilu jesenjeg lišća… Da ležim na nekom ogromnom krevetu, sa mnogo jastuka… […]

Ne spava mi se… Ne volim kad mi se ne spava iz milion razloga. Najmanje bitan je onaj da ustajem u šest, a sada je jedan. Onaj najvažniji je što mi obično misli ne daju da zaspim, a ne volim kad previše razmišljam. To me tera da plačem, da se mučim, da mi preskače srce […]

Kažu mi često da delujem uobraženo A ja samo ulicom hodam zagledana u oblake Izgubljena u nekom svom svetu i nekim mislima Čak i kad hodam ređam slike i trenutke u glavi I ne primećujem ljude oko sebe Sa slušalicama u ušima, mogla bih do kraja sveta Omiljena plejlista uvek ide u paru sa naježenom […]

Ova moja luda glava ništa ne ume da zaboravi. Sve je tu, kao da se upravo dogodilo, a odavno je deo prošlosti. Nisu to nikakve uspomene. Bar ne one koje treba da se pamte. Samo sećanja na neke ljude od kojih sam pobegla slomljenog srca. I kad god sam sama sa svojim mislima, vrtim filmove po […]

Trebaš mi da mi ne dozvoliš da budem tužna. I da mi ne daš da se zaustavljam. Trebaš mi da me podsećaš kako je život kratak i da treba da ga živim. Znaš, umem ja to često da zaboravim. I da propustim brojne šanse. Trebaš mi za bezbroj trenutaka i sitnica. Bezveze je ići sam […]

Ponekad se zaustaviš u vremenu Otputuješ mislima u neki drugi grad U neko drugo vreme Do nekih ljudi koji više nisu pored tebe Šetaš po sećanjima Vraćaš filmove Postavljaš pitanja Tražiš odgovore Lutaš po uspomenama Preturaš po fiokama prošlosti Sastavljaš slomljene iluizije kao puzle A ne pomeriš se s mesta Ne progovoriš satima Samo dugo […]

Mnogo toga bi morao da voliš kod mene. Ako nemaš strpljenja, bolje ne počinji. Moraćeš da zavoliš moju potrebu da te grlim, često i dugo. Moraćeš da zavoliš to što skupljam hiljadu nekih sitnica, koje se tebi čine besmislenim i nepotrebnim. Za mene je svaka po jedan trenutak, koji želim da čuvam i pamtim. Moraćeš […]

Ubedila si sebe da ne vrediš. UBEDILA SI SEBE DA NE VREDIŠ! – govorim naglas. TO NIJE TAČNO! – izgovaram još glasnije. I nije tačno. Izgovorene naglas, neke istine postaju strašne. Jezive. Potrebno je, s vremena na vreme, priznati sebi istinu, prestati da tražiš opravdanja za sopstvene neuspehe i shvatiti da si ti problem. Da, […]

Ako od mene očekuješ da budem uvek nasmejana i puna optimizma, Da glumim klovna i nasmejavam te, Da na svako \”kako si\” odgovaram \”dobro sam\” Da te slušam i klimam glavom, Da me ne slušaš i stalno prekidaš, Da ti pričam ono što želiš da čuješ, Ne ljuti se… Ne ljuti se kad od prijatelja […]