Ništa nije komplikovano kad voliš…

Mnogo toga bi morao da voliš kod mene.
Ako nemaš strpljenja, bolje ne počinji.
Moraćeš da zavoliš moju potrebu da te grlim, često i dugo.
Moraćeš da zavoliš to što skupljam hiljadu nekih sitnica, koje se tebi čine besmislenim i nepotrebnim.
Za mene je svaka po jedan trenutak, koji želim da čuvam i pamtim.
Moraćeš sa istrpiš moju potrebu da ćutim kada sam nervozna.
Tako te čuvam od sebe.
Pusti da me prođe.
Moraćeš da razumeš moju ljubav prema jeseni, potrebu da trčim i plešem po kiši i želju da bar jednom vidim zalazak Sunca u Njujorku.
A ti možeš da voliš jesen sa mnom, da trčiš i plešeš po kiši i posmatraš zalazak Sunca u Njujorku, ako želiš.
Moraćeš da prihvatiš da nemam omiljenu pesmu, već 1234567 omiljenih pesama.
I to da se ne ograničavam žanrovima.
Moraćeš da prihvatiš da nemam omiljenu šolju za kafu, već 2345 omiljenih šolja.
I da te ne nervira to što ih ima previše, jer će uvek biti novih.
I da znaš da te baš mnogo volim, ako ti dozvolim da piješ iz neke od njih.
Moraćeš da prihvatiš moju ljubav prema knjigama i potrebu da se povremeno izgubim u nekoj od njih.
Moraćeš da budeš spreman na to da ću uz neki romantični film verovatno plakati kao kiša.
Ne uvek, ali se desi.
I mene iznenadi.
Moraćeš da razumeš tu potrebu da se povremeno isplačem, to je moj način pražnjenja.
Moraćeš mnogo toga…
Naporno je, zar ne?
Rekoh da je bolje da ne počinješ.
Naporno, komplikovano…
Deluje tako, ali zapravo uopšte nije.
Ako voliš mene, neće biti potreban neki poseban napor da zavoliš i razumeš sve ove propratne sitnice.
Veruj…
Najlakše je razumeti kad želiš da razumeš.
I ništa nije komplikovano kada voliš.