Možda me negde tamo čekaš I pitaš se gde sam do sad, da li uopšte postojim i da li ćeš me prepoznati kad me sretneš Možda nedeljom ujutru slušaš džez, piješ kafu i ne podižeš roletne Možda ni ne slutiš da negde tamo i ja sve to radim Možda osećamo da nam nešto ili neko […]
Vreme. Pet slova, jedna reč. U njemu je poenta svega. Pokaže sve što ljudi ne žele ili nemaju hrabrosti da izgovore. Kako prolazi, bol je manja. Kako prolazi, ređe se sećaš loših stvari. Ostanu samo one lepe u sećanju. Vreme je najdragocenije što neko može da ti pokloni. I najdragocenije što nekom možeš da pokloniš. […]
Kako to odustajete od nekoga ko je daleko, samo zato što je neko drugi blizu? Nikada nisam razumela. I ne želim. Zar ćete tako odustati od svega što želite, jer je ono što ne želite dostupnije? Ili ne znate šta želite, pa vam je svejedno? Gledam tako često i čudim se kako ljudima ništa nije […]
Pljuštala je kiša. Dan tmuran, a grad siv i pust. Lutala je ulicama bez cilja. Samo sa bezbroj misli u glavi i knedlom u grlu. Pokušavala je da plače, jer nije bilo svedoka. Nije bilo nikog da je teši, da je tapše po ramenu i govori kako će proći. Prezirala je tu ljudsku potrebu da […]
Došlo neko čudno vreme Hvale se ljudi onim što za pohvalu nije A oni koji imaju čime da se pohvale se stide Samo da gledaš i ne veruješ šta vidiš Da i ne pokušavaš da razumeš, jer ne vredi I bude te sramota što ih nije sramota Došlo neko čudno vreme Vreme zgražavanja na emocije […]
Ima nečeg tužnog u vozovima Kreću se sporo poput neke tužne osobe Koja odlazi od svega što voli Ima nečeg tužnog u peronima Nagledali su se rastanaka I suza onih koji ostaju Ima nečeg tužnog u sedištima do prozora Teraju nas na sećanja I da nam pogled odluta u daljinu Ima nečeg tužnog u vozovima Zbog čega […]
Često se čini da nam se u životu dešavaju isti ljudi. Samo im se razlikuje ime, prezime i fizički opis. Sve ostalo deluje kao već viđeno. Iste laži dok se kunu u iskrenost. Isti postupci, iste igrice, ista gluma. Isto razočaranje kad sastavim puzle, sklopim kockice i otkrijem istinu. Kao da život zna da nismo naučili […]
Život ti se nekada pretvori u filmsku scenu. Onu u kojoj gledaš kroz prozor žutog taksija, dok sviće iznad Njujorka. Samo što nisi u taksiju, a ni u Njujorku. Sediš u sobi, negde u nekom malom gradu i gledaš u jednu tačku. Kako bi bilo lepo kad bismo sami mogli da režiramo ovaj film zvani […]
Volela je život, iako nikako nije mogla da nauči da živi. Pokušavala je, trudila se da nauči, ali nije išlo. Zašto? Ni sama nije znala. Spolja odrasla, a zapravo još uvek devojčica, koja veruje u ljude i ljubav, zaglavljena između realnosti i mašte. Sanjala je, velike i male snove, ali je realno sagledavala svet oko […]
Možda negde postojiš… Voliš kišu i plesanje na krovu neke visoke zgrade Sa koje se vidi ceo grad, noću, dok pljušti Uz note neke pesme koju samo mi čujemo. Možda negde postojiš… Voliš duge šetnje bez cilja i da grliš gradove i puste ulice Gledaš u reku i satima ćutiš. Možda negde postojiš… Voliš jesen […]
