Zanemim pred svetom
Svetom koji nimalo ne liči na moje želje
Svetom u kome nema mesta za moje snove
Svetom u kome nema mesta za mene
Zanemim
A vrištala bih, plakala i udarala u pod nogama od nemoći
Nemoći da se promenim
Nemoći da se prilagodim takvom svetu
Vidim realnost, a odbijam da je prihvatim
U meni živi ta tvrdoglava devojčica
Koja ima svoju viziju sveta
I ne pristaje na kompromise
Ona zna koliko vredi
Ona ne pristaje na manje od toga
Ima snove, želje, ciljeve
A ja, ja sam je izneverila
Nisam ostvarila ništa od toga
Samo jedan po jedan san precrtavam
Proglašavam ih nemogućim
Probam i ne uspem
Očekujem, pa se razočaram
Poletim i padnem
Stidim se pred tom devojčicom
Ona još veruje i nada se
Ona još ne odustaje
A ja je sputavam
I ubeđujem da ništa nije vredno
Da prihvati realnost
I da se pomiri sa tim da neće uspeti
Sreća pa je ta devojčica toliko tvrdogalva
Da me nikada neće poslušati
