Nemoj mi to \"budi srećna, uvek može gore\".
To nije motivacija. To je zadovoljavanje nečim što ne želiš za sebe, jer eto, moglo je i gore od toga.
Znam ja da može gore. Uvek može gore, život je to.
Znam i da mogu bolje.
Biram da gledam u tom pravcu.
Da budem sutra bolja od onoga što sam danas.
To je motivacija, to je cilj.
Zadovoljavanje onim što ne želiš te baca u prosek, koji večito mašta da bude bolji ali lomi sebi krila rečenicom \"uvek može gore\".
Trudiš se, ne odustaješ, praviš male korake ka cilju i to je to.
Nema tu neke velike filozofije, ali je bitno da uvek gledaš napred.
I biće poraza, kad nešto radiš uvek rizikuješ da ne uspeš.
Ako sam išta naučila u ekonomiji to je da onaj ko više rizikuje, može više da izgubi ali i više da dobije.
Rizik nije nužno nešto loše.
A jedan, dva, tri, pet neuspeha te ne definišu.
Nisi nesposoban, već samo čovek.
Ako ti je nešto zaista važno, trudi se dok ne dođeš do tog cilja.
I ne zadovoljavaj se prosekom.
Uvek može(š) bolje.
