Opet sam povredila sebe.
Opet sam verovala u nemoguće.
U to da neko poput mene može da bude nekome bitan.
A uvek sam se samo podrazumevala.
Uvek bila ona koja će \"uvek biti tu\", iako ne dobija ništa zauzvrat.
Ona koja će davati sve od sebe.
Ona koja će se truditi.
Ona koja će praštati to što je zaboravljena.
Zaborave ljudi da i takvi imaju svoje granice.
Da teško odlaze, ali odlaze zauvek.
Da dugo traže opravdanja, ali samo odjednom odu i ne okrenu se više nikada.
Opet sam povredila sebe.
Udarala srcem o tuđe zidove.
Bila tu, a nisam bila potrebna.
Čekala, a nije imao ko da stigne.
Nadala se, a zaboravila da nisam stvorena za srećne krajeve.
I to je u redu.
Samo je teško prihvatiti.
I mnogo boli...
Opet sam povredila sebe,
Ali ako mi je neka uteha,
Više nikada neću verovati.
