Došao je moj oktobar.
Dočekala sam ga najtužnija ikada.
Grli me, a ne može da me uteši.
Ni on.
Previše se tuge smestilo u ove grudi.
Previše razočaranja.
Došao je moj oktobar.
I doneo sve svoje boje.
Polako briše zelenu svojom žutom.
Ali me ni to više ne raduje kao pre.
Izmami poneki osmeh,
Ali nisam to više ja.
Došao je moj oktobar.
Doneo kofere pune lišća.
Da slušam šuškanje dok šetam
I valjam se u njemu,
Kao neko veliko dete.
Došao je moj oktobar,
I umesto da se radujem,
Sklanjam se od ljudi i
Uglavnom plačem na klupicama,
Kad me niko ne vidi.
Došao je moj oktobar,
A ja koračam s umornom dušom,
Očima punim suzama
I ogromnom prazninom u grudima,
U koju se ušuškala tuga i ne želi da ode.
Heh, bar neko ne želi da ode od mene.
Došao je moj oktobar,
A ja više nisam ista.
Ne prepoznajem sebe.
Ali, bar dok je on tu,
Nisam sama na svetu.
