Nikada neću umeti da mu oprostim….

Kako oprostiti onome ko te je video slomljenu, sakupio i naterao da poletiš ponovo, samo da bi ti opet slomio krila?
Kako oprostiti onome ko je mogao da prođe pored tebe, a ipak odlučio da ti usput uništi život?
Kako oprostiti onome zbog koga ne umeš da oprostiš sebi naivnost, glupost, slabost? 
Kako oprostiti onome ko te je zbog sopstvenog kukavičluka slagao da si ono što mu treba?
Kako oprostiti onome ko je lažno izgovarao \”volim te\”?
Kako oprostiti onome zbog koga više ne smeš da voliš i veruješ?
Kako?
Ubeđivala sam sebe da sam oprostila, a nisam.
Čim me razbesni njegovo lažno glumatanje čoveka pred onima koji ga ne poznaju dovoljno.
Njih sad može da laže kao nekad mene.
Ljuti me što mu nimalo nije žao.
Ljuti me što se ne kaje.
Ljuti me što se ne stidi.
Najbolje nešto je što sam otišla, jer izgleda da nikada neću umeti da mu oprostim.
Nikada neću umeti da mu oprostim što se posle njega bojim da živim.