Kod sebe najviše mrzim to što dozvoljavam
previše ljudima kad mi je stalo do njih.
A kad im dozvoljavaš previše, oni od tebe najčešće naprave krpu za pod.
I imam tu neku nevidljivu granicu, ne znam gde je, ne znam kada će je ljudi preći ali znam da baš dobro obrišu pod sa mnom pre nego postanem santa leda koja izbriše njihovo postojanje.
Mrzim što ne umem da budem kučka kad ljudi zaslužuju tako nešto, nego moram da prođem agoniju pre nego se opametim.
Mrzim sopstvenu empatiju i preosetljivost.
Imam poduži spisak svega što mrzim kod sebe.
A sebe treba voleti.
Sebi treba oprostiti.
Mnogima sam svašta opraštala, samo sebi nikad ni najmanju glupost nisam naučila da oprostim.
Vreme je da se to promeni.
Kad naučiš da oprostiš sebi što nisi savršen, sve se promeni.
Bude ti bolje.
Budeš bolji.
Prema sebi.
I prema onima koji vrede.
Za ostale te baš briga.
