Zašto volim jesen?
Zato što je prepuna detalja.
I prelepih boja.
Svega tu ima...
Malo zelene.
Mnogo žute.
Narandžaste.
Braon.
Crvene.
Zašto volim jesen?
Zato što ima najlepše zalaske.
Zbog prohladnih jutara.
Zbog kaputa.
Džempera.
Načina na koji mi se lišće uplete u lokne.
I poneki kesten padne na ovu ludu glavu.
Zašto volim jesen?
Zato što je prepuna romantike.
Za one koji je umeju.
Prepuna zagrljaja kada je hladno.
Šuškanja lišća.
I kiše...
Volim kišu.
I šetnje po pustom gradu dok pada.
Volim je, jer je mnogi ne vole.
I jer mi donosi mir, koji mi je preko potreban.
Na šta me asocira jesen?
Na pitu sa jabukama i cimetom.
Na miris pečenih paprika koji se širi ulicama.
Na detinjstvo.
Na grejanje ruku u džepovima kaputa...
Na sreću.
Zašto volim jesen?
Zato što me podseća na dostojanstvenu damu,
koja ne mari za to što je mnogi ne vole.
Uprkos tome, samo bude još lepša.
