Haos u svetu tamo neke Ivane

Dobrodošao u svet tamo neke Ivane.
Ako si došao do njega, čestitam.
Prošao si sve prepreke.
I trnje, i bodljikavu žicu i sve zidove koji ga okružuju…
Na vratima stoji tabla sa natpisom – PRE ULASKA RAZMISLI JOŠ JEDNOM!
Unutra je krš, lom i haos.
Nažalost, nema cveća, ptičica, Sunca, duge i jednoroga…
Samo razbacana sećanja, slomljene iluzije i ostaci nade…
Usred tog haosa videćeš tamo neku Ivanu,
Zbunjenu, pomalo tužnu i zagledanu u daljine.
Kažu da sve ređe izlazi iz tog haotičnog sveta…
Kažu i da je sama kriva za sav taj haos…
Kažu da je naporna, komplikovana i da nije vredna truda,
Da ima previsoke kriterijume…
Kažu da je budala koja neumorno očekuje ljubav i trajanje,
I da se, kao i svaka budala, nada da to zaista negde postoji.
Kažu svašta, ali ako si već rešio da uđeš potrudi se da je sam upoznaš.
Možda odlučiš da ostaneš, uprkos svemu.
Možda prepoznaš i neki kvalitet.
A ako ipak poželiš da odeš, neće te zadržavati.
Put si sam raščistio.
Do izlaza iz sveta tamo neke Ivane, nema više trnja, zidova i bodljikave žice.
I ne brini, nećeš je se sećati dugo…
A ona tebe sigurno neće zaboraviti.
Snalazi se odlično u tom haosu sama.
Samo joj ponekad nedostaje neko ko zna šta želi…
Samo joj ponekad nedostaje red u tom njenom svetu…
I ono cveće, ptičice, Sunce, duge i jednorozi…