A odlasci… Odlasci je više ne iznenađuju…

Dugo je tražila podršku u drugim ljudima
Kao i svako ljudsko biće
Mislimo da će nam sa nekim biti lakše
Da će nam neko biti vetar u leđa
Podrška je uvek bila prolazna
Baš kao i ljudi
Obični turisti, a tvoj život turistička destinacija
Dođu, razgledaju, ubiju vreme, nastave dalje
Ostajala je sama i gledala ih kako odlaze
Tužna, razočarana, povređena
Sva ta \”podrška\” i \”uvek sam tu za tebe\” nestajali su za tren
Bez najave, bez razloga
Nađu ljudi drugu zanimaciju ili postignu ono što su želeli
Dovoljno da im više ne budeš zanimljiv
Nastave dalje bez objašnjenja i bez pozdrava
Nekada se pitala zašto odlaze, zašto odustaju, gde je pogrešila
Danas je svesna da samo retki umeju da traju i vole
Da često nešto i počinju bez namere da traje
I svaki odlazak kao da očekuje
Očekuje, ali je opet i rastuži
Samo, sa svakim odlaskom ta tuga traje kraće
Naučila je da sebi mora da bude podrška i prijatelj
I zaista će se prijatno iznenaditi kada jednog dana neko odluči da ostane i traje
A odlasci… Odlasci je više ne iznenađuju