Bolje je ovako?

Ponekad mi bude žao što ne umem više da
se zanosim.
Realnost me baš brzo stigne. 
Zagrli me, a zagrljaj joj lomi kosti. 
Bolna, surova realnost.

I bolje je tako. 
Bez očekivanja iz kojih se rađaju iluzije. 
A one su stabilne koliko i kula od karata.
Dignu te u visine, pa se razbiješ kad padneš na dno. 
A ja nešto više nemam snage da se sastavljam ponovo. 

Bolje je ovako.
Tešim se.