Ljudi vole da premeravaju probleme.
Zapravo, obožavaju.
Loša navika.
I baš iritira.
Neće meni biti bolje, ako ismeješ moj problem.
Nećeš mi pomoći.
Nećeš mi otvoriti oči.
Povući ću se u sebe i osećati još gore.
Zato više ljudima i ne pričam ništa.
A one \"meni je teže, tebi je lako\" ljude izbegavam.
Možda moj problem i nije ozbiljan drugima, meni jeste.
Mene muči i očekujem razumevanje.
Očekujem razumevanje, ne rešenje. Samo razumevanje.
E, tu je zajeb.
U tome što očekujem.
Ljudi uglavnom imaju razumevanja samo za sebe.
I ne vole kad im narušavaš zen.
Zato, se sklanjam u ćutanje i takve izbegavam.
Umaraju me isprazni razgovori i trač partije uz kafu.
Kafu mogu i sama da pijem, ako već moram da ćutim.
Ne zanima me ko je s kim, gde, šta, kako, kada.
Još manje sam raspoložena da od mojih problema bilo ko pravi sprdnju.
I..
Naravno, da ima izuzetaka.
Ako si imao sreće da te izuzetke sretneš u životu, čuvaj.
Čuvaj ih, jer su blago.
