Kad ti je teško, shvatiš.
Shvatiš ko je tu, ko nije.
Koga imaš, koga nemaš.
A nemaš nikoga.
Zapravo, imaš samo roditelje.
I to ako si baš baš srećan.
A onda se setiš da su roditelji ipak samo ljudi.
I da su prolazni.
Da ne stariš samo ti, već i oni.
I da ih jednog dana neće biti.
E tog dana, ostaćeš potpuno sam.
Tog dana zaista prestaćeš da budeš dete.
Pa te nešto stegne oko srca.
Cenite roditelje dok su tu.
I grlite ih, baš mnogo.
Provodite vreme sa njima dok možete,
Jer samo oni bezuslovno umeju da vole
I da budu tu za vas.
A doći će dan kad više neće biti prilike da ih zagrlite.
Jer, to je život.
Zagrlite svoje roditelje.
Samo oni su tu za vas.
Sve ostalo je iluzija.
