Godina se bliži kraju, pakuje kofere i sprema se za odlazak. Postaće samo sećanje, za nekog loše, a za nekog lepa uspomena.
Nekome će biti lekcija. Neko će samo poželeti da je zaboravi. I to je u redu.
Svaka godina nam se sastoji iz mnogo grešaka. Kad greške podebljavamo crvenom olovkom, a lepe trenutke pišemo grafitnom, onda dođemo u situaciju da poželimo da zaboravimo postojanje cele godine.
Ali, nije tako ni loše grešiti, ako iz grešaka nešto naučiš.
Ako naučiš da treba slušati intuiciju, da ne treba forsirati odnose, da ne treba nalaziti vremena za one koji nemaju vremena za tebe, da nisi ono što o tebi drugi govore, da treba voleti sebe, da si sam na svetu i da ne treba očekivati pomoć ni od koga.
Da je \"tu sam za tebe\" obična ustaljena fraza, najčešće izgovorena s nekim ciljem ili reda radi, ali da ljudi nisu zaista tu za tebe.
Da si mislio da si zauvek izgubio starog sebe, a on je bio tu negde. Samo umoran od svega.
Tu je i pravi iste greške.
Iste one koje se zaklinjao da nikad više neće ponoviti.
Još je ista naivna budala.
I ostaje nada da ćeš uspeti sve greške i zablude da pre ponoći spakuješ u kofer koji će otići u tri lepe zajedno sa starom godinom.
Ali uvek se neka provuče, ostane da te još nešto nauči.
I tako dok dišeš.
Ako je nešto u životu sigurno, to su greške i lekcije, kao i to da smo loši đaci.
Loši đaci koji iznova i iznova prave iste greške.
I još samo ovo za kraj:
Ne forsirajte odnose sa ljudima.
Ne idealizujte ljude.
Ne verujte rečima, već posmatrajte dela.
Oslonite se na sebe, nemate gde da se izmaknete, drugi će se uvek izmaći.
Niste ono što drugi govore o vama.
Ne ostajte tamo gde nemaju vremena za vas.
Ne poklanjajte svakome svoje vreme.
Volite sebe.
Brinite o sebi.
Oprostite sebi što niste savršeni.
Pa sad ko nauči, naučio je.
Nova godina i nova prilika da napraviš iste greške.
Srećno.
Jer u kakvom svetu živimo, trebaće nam mnogo sreće.
