Ova godina se polako bliži kraju.
Kad pogledaš unazad, kad se setiš trenutaka, kakav je osećaj?
Da li si zadovoljan?
Da li pamtiš više lepih trenutaka?
Da li možda kriviš godinu za sve loše što ti se dogodilo?
Da li živiš snove, da li si ostvario želje s početka iste?
Da li si poštovao zacrtane planove?
Ja nisam ništa od toga.
Pamtim samo loše trenutke sa lošim ljudima.
Nekako sam dozvolila da preuzmu celu godinu.
I ne krivim godinu.
Kriva sam ja, nisam oprostila na vreme.
Zato sad kad joj se bliži kraj, opraštam.
Opraštam i sebi, a i njima.
Platila sam njihove, a i svoje greške.
Nisu mi dužni ništa.
Samo nek su daleko, srećni i zdravi.
Život je jedan, a i prekratak za ogorčenost.
Opraštam zbog sebe.
Opraštam, da ne bih uništila narednu godinu.
I sve ostale.
Ostavljam ih u ovoj godini.
Njih i njihove laži, greške, prevare, kukavičluk i sebičnost.
Ne želim to više da vučem sa sobom, jer me vraća na početke.
Od narednih godina neću očekivati ništa.
Očekujem od sebe.
A ovogodišnjim snovima, željama i planovima se izvinjavam.
Nisam uspela.
