Nisam dobra publika za tako lošu predstavu.

Prezrela sam neke ljude. Zatvorila sam vrata života za njih i pokajala se što sam im ikada dala šansu. Kako to da nikad ne slušam taj glasić koji mi sugeriše da su ti ljudi zajeb!? Nemam pojma. Zainatila sam se da ga ne slušam i polomila se u deliće hiljadu puta.

Mnogo je tih zajeba koji tvrde da te poznaju posle dva minuta, a neki te odmah i \”vole\”. Tja. Kako da ne. Već kod prvih upinjanja da mi objasne kako su baš oni to što želim, iskreni, istrajni, bla, bla, bla, shvatim da od toga nema ništa. Neki me đavo tera da idem do kraja, da otkrijem istinu. Cilj je otprilike svim tim \”turistima kroz život\” isti. Zabava. A meni odavno njihova predstava za malu decu nije zabavna. Počnem već na početku da zevam. I čekam da im dosadi i odu bez objašnjenja. Što bi bilo šta objašnjavali, pa nisu te voleli ili tako nešto. Aha! Nisu. Ali im je \”volim te\” najdraža taktika.

Čim primete da imaš stavove i da ne odstupaš od njih, da tvoje \”ne\” znači \”ne\” i da nije sinonim za \”pričaj mi bajke dok ne promenim mišljenje\”, beže glavom bez obzira. Kukavice koje ne smeju da priznaju šta hoće od tebe. Svaka rečenica im jedno lažno obećanje, a obavezno izlaganje završe sa \”neću ja ništa da ti obećavam\”. Ih, već postaju smešni koliko su predvidljivi. A onda ti malo glume podršku, pa shvate da im je to ipak naporno. Možda cilj nije vredan tolikog mučenja. Preko noću postaneš komplikovana, jer ima jednostavnih koje ne moraju mnogo da ubeđuju.

Ni trunke iskrenosti u ponašanju i rečima nemaju, dok se kunu u nju. Ne znam da li ih je nekad sramota, bar pred sobom… Ma nema šanse. Da ih je sramora oni to ne bi radili. I kad god se zapitam zašto to rade, setim se da verovatno drugačije nisu naučeni. Da bi umeo da voliš, moraš osetiti ljubav. Da bi umeo da pokažeš emocije, moraš da odrastaš u takvom okruženju. I uvek se setim replike Vesne Trivalić u Otvorenim vratima: \”Gde si ti rastao i čega si se to nagledao pa si takav?\”. Volite svoju decu, grlite ih, učite ih da nije sramota pokazati emocije i da prema ljudima budu ljudi.

Zatvorila sam vrata života za takve, ne vredi im više ni da zvone, ni da lupaju. Nisam im ja dobra publika za tako lošu predstavu.