Kad pogledam malo bolje,
možda mi je i drago
što nekim svetovima
nikad pripadala nisam.
Nije to moj cirkus,
nisu to moji majmuni.
Nije to moja šolja čaja.
Ja sam iz neke druge priče.
Kad pogledam malo bolje,
možda mi je i drago
što sam bila ta puzla koja je višak,
taj deo koji se nigde ne uklapa.
Nisam ja za te svetove,
u kojima se nikad nema vremena.
U kojima se juri za
površnim zadovoljstvima.
Nisam ja za svetove,
u kojima nema mesta za emocije.
U kojima se laž
potura kao istina.
Kad pogledam malo bolje,
srećna sam.
Srećna što me nisu pustili unutra,
jer prekrajala bih sebe da se uklopim.
Nisam ja rođena da se uklapam,
da sečem sebe,
da se prepravljam
da bih stala u neki kalup.
Nisam ja rođena za pristajanje,
na manje od onoga što zaslužujem.
Na neiskrenost,
na površnost.
Kad pogledam malo bolje,
zahvalna sam.
I neka su ti svetovi što dalje od mene,
jer ja se više ne trudim da im pripadam.
