Bio si…

Bio si moj osmeh.
Ujutru, kad otvorim oči.
Uveče, pre nego zaspim.
Bio si moja želja.
Zbog koje bih išla na kraj sveta.
Borila se s daljinama.
Bio si moj Petar Pan.
I moja zabluda.
Zabluda koja se razbila.
Nisi ti moje ništa.
Nisi nikada ni bio.
Sad kad više ne znam gde si,
volela bih da bar iluzije sačuvam.
Iluzije o dobroti,
večitom dečaku tužnog pogleda,
koji nije hteo da me povredi.
Samo se, eto, nije snašao.
Da bar njih sačuvam,
sada kad više ne mogu da mi naude.