Nekad podsećam sebe na puzle, rastavljene u delove i rasute svuda…

Nekad podsećam sebe na puzle
Rastavljene u delove i rasute svuda
Srce mi je u komadićima
Jedan je u Central Parku
Na nekoj klupi
U jesen
I sluša jazz
Drugi u ulicama Bruklina
Posmatra zalazak Sunca
I one niske stanove
U kojima bih volela da živim jednog dana
Treći sa mosta na Menhetnu posmatra Njujork
Grli ga i voli
Duša mi je zalutala
Šeta gradovima
Berlinom, Parizom, Lisabonom, Rimom
A onda dođe do polja suncokreta u Toskani
I tu zaustavi svoje lutanje
A pogled, pogled mi je odavno zamišljen
Dok sedim u gradskom prevozu i posmatram grad u kome sam rođena
Kroz prozor prekriven kapljicama kiše
Posmatram grad u kome nemam budućnosti
U kome su mi dani isti
Grad koji volim, ali osećam da mu ne pripadam
Guše me ljudi
Potrebna mi je nova okolina
Potrebno mi je da se sakupim
I sastavim
Deo po deo
Komadić po komadić
Da dobijem srećnu i nasmejanu mene
Negde daleko odavde