Uobražena

Kažu mi često da delujem uobraženo
A ja samo ulicom hodam zagledana u oblake
Izgubljena u nekom svom svetu i nekim mislima
Čak i kad hodam ređam slike i trenutke u glavi
I ne primećujem ljude oko sebe
Sa slušalicama u ušima, mogla bih do kraja sveta
Omiljena plejlista uvek ide u paru sa naježenom kožom
Uz neke pesme bih plesala po ulici
Uz neke bih samo plakala
Ali hodam i ne osvrćem se, bez ijednog pokreta na licu
Ne čujem i ne vidim
I bude mi žao što destinacija prekine ovo moje putovanje kroz sećanja
Za svaki trenutka sam izabrala odgovarajući saundtrek
Zato i delujem uobraženo
I uvek prijatno iznenadim ljude koji odluče da zagrebu malo ispod površine
Uobražena? 
Ja?
Ma, nema šanse!
Izgubljena?
Moguće…
Zamišljena?
Svakako.